Upitnik o tražnji

Oportunitetni troškovi

Oportunitetni troškovi

Šta su oportunitetni troškovi?

Oportunitetni troškovi predstavljaju nešto čega smo se odrekli da bi nešto drugo dobili ili uradili. 

U ekonomiji oportunitetni trošak je zapravo izgubljena korist zbog odluke da uradimo nešto drugo pri pretpostavci da će nam to "drugo" doneti veću korist. 

Oportunitetni troškovi su ustvari pitanje pravih izbora kako pojedinaca tako i kompanija i celih država.

Problem izbora i oportunitetnog troška objasnićemo na primeru, a pomoći će nam niko drugi nego Novak Đoković! 

Za početak Novak i malo smešnih momenata....

 

Oportunitetni troškovi

Oportunitetni troškovi

Šta su oportunitetni troškovi?

Oportunitetni troškovi predstavljaju nešto čega smo se odrekli da bi nešto drugo dobili ili uradili. 

U ekonomiji oportunitetni trošak je zapravo izgubljena korist zbog odluke da uradimo nešto drugo pri pretpostavci da će nam to "drugo" doneti veću korist. 

Oportunitetni troškovi su ustvari pitanje pravih izbora kako pojedinaca tako i kompanija i celih država.

Problem izbora i oportunitetnog troška objasnićemo na primeru, a pomoći će nam niko drugi nego Novak Đoković! 

Oportunitetni troškovi

Oportunitetni troškovi

Šta su oportunitetni troškovi?

Oportunitetni troškovi predstavljaju nešto čega smo se odrekli da bi nešto drugo dobili ili uradili. 

U ekonomiji oportunitetni trošak je zapravo izgubljena korist zbog odluke da uradimo nešto drugo pri pretpostavci da će nam to "drugo" doneti veću korist. 

Oportunitetni troškovi su ustvari pitanje pravih izbora kako pojedinaca tako i kompanija i celih država.

Problem izbora i oportunitetnog troška objasnićemo na primeru, a pomoći će nam niko drugi nego Novak Đoković!

Aritmetička sredina

Aritmetička sredina - prosek

Aritmetička sredina je izračunata srednja vrednost. U zavisnosti da li su podaci o pojavi grupisani ili ne, razlikujemo prostu aritmetičku sredinu i ponderisanu.

Prosta aritmetička sredina se izračunava kada su prikupljeni podaci o pojavi ne grupisani, odnosno kada se svaka vrednost obeležja posmatrane pojave, pojavljuje samo jednom. Ona se izračunava tako što se sve vrednosti obeležja saberu, i podele njihovim brojem:

( x1+x2+.....xn)/n

Odnosno:

  x  - (iks bar) aritmetička sredina

∑x  -  zbir svih vrednosti obeležja

  n  -  broj vrednosti obeležja

Primer: U preduzeću za proizvodnju bicikala „Točak“ iz Smedereva, zaposleno je u proizvodnji 600 radnika. Na slučajan način izabrano je 10 radnika i popisan je njihov dnevni učinak u montaži bicikala u januaru 1996. god.: 30, 25, 32, 41, 45, 38, 40, 37, 42, 36, 29. Izračunati prosečan učinak ovih radnika.

(ovde koristiti formulu gde se saberu sve vrednosti obeležja - broj bicikala koji montiraju ovi radnici, koji se onda podeli sa brojem radnika)

Rešenje:

S obzirom da se svaka vredsnost obeležja pojavljuj samo jednom tj. podaci nisu grupisani, oni se najčešće ne predstavljaju u tabelama. Prosečan učinak izračunaćemo....

Odgovor: Ovih 10 radnika preduzeća Točak iz Smederva, ostvarilo je prosečan dnevni učinak u montaži bicikala, u januaru 1996. god. od 36,6 bicikala.

Medijana

Medijana nije izračunata srednja vrednost, već vrednost obeležja koja se određuje po položaju koji zauzima u nizu podataka. Ona na taj način deli sve posmatrane jedinice na dva dela, na polovinu jedinica koje se nalaze ispod medijane i na polovinu iznad.

Medijana je ona vrednost obeležja koja se nalazi u sredini serije čiji su svi članovi raspoređeni po veličini vrednosti obeležja.

Kod negrupisanih podataka i ako ima neparan broj članova, medijana se kao središnji član lako može uočiti, kada vrednosti obeležja poređamo po veličini.

Primer: Visina 5 učenika iz II2 odeljenja Ekonomske škole iznosila je u centimetrima: 168, 175, 162, 170, 180. Odrediti medijanu.

Rešenje:

Vrednosti obeležja poređamo po veličini:

162      168      170      175      180

Vidimo da se u sredini, kao središnji član, nalazi učenik čija je visina 170 cm. što predstavlja medijanu.

Odgovor: Polovina posmatranih učenika ima visinu manju od 170cm., a polovina veću.

                                                                                                                                          

Ukoliko određujemo medijanu kod negrupisanih podataka kojih ima paran broj, onda se kao središnji članovi pojavljuju dva člana, i medijana bi se tada izračunavala kao aritmetička sredina ta dva središnja člana.

Primer: Visina 6 učenika iz II2 odeljenja Ekonomske škole iznosila je u centimetrima: 168, 175, 162, 170, 180, 183. Odrediti medijanu.

Rešenje:

Vrednosti obeležja poređamo po veličini:

162      168      170      175      180      183

U sredini niza nalaze se dva člana: 170 i 175, a medijana iznosi: (170+175):2 = 172,5

Odgovor: Polovina učenika ima visinu ispod 172,5 cm., a polovina iznad.